Из историје

1961.

Истовремено са оснивањем девет нових републичких научних установа, у Београду се 6. маја оснива Институт за физику са циљем да проучава све оне физичке науке које се не изучавају у Винчи. Прво седиште Института биће у згради Природно-математичког факултета.

1972.

Након година окупљања, формирања првих истраживачких група и првих експеримената, на Институт долази др Звонко Марић, најзначајнији теоретичар у домаћој физици тог доба. Марић се бавио квантном механиком и обојио начин размишљања о савременој физици који је и данас присутан на Институту.

1983.

Захваљујући сарадњи са предузећем Телеоптик, Институт добија нови простор у згради напуштене фабрике коже „Кристина Ковачевић“. Након пресељења у нови простор на обали Дунава, почиње нова фаза у развоју Института.

1994.

Први директор Института, др Александар Милојевић, засновао је институцију, други, др Раде Антанасијевић, обезбедио је простор за живот и рад, трећи, др Марко Поповић омогућио је да преживи кризне године. Др Драган Поповић, који ове године постаје четврти директор, од Института ће у наредних 16 година направити водећу научну установу у земљи.

1999.

Током година научне изолације и одлива мозгова, број запослених се смањио за трећину. У наредним годинама Институт ће се окренути ка Европи и брзо опорављати.

2010.

На Институту који од ове године води др Александар Белић запослено је 115 доктора. Наредних година ће се вратити више десетина врхунских истраживача, а биће запослен и рекордан број младих

2017.

Захваљујући сарадњи са ЦЕРН-ом покреће се пројекат иновационо-едукационог центра Верокио.  Тим поводом садашњи директор др Александар Богојевић потписао је са Владом Републике Србије уговор о оснивању центра Верокио.

.

2018.

Након одлуке Комисије за акредитацију, као и одлуке Владе, Институт је у складу са законом 23. јануара проглашен „институтом од националног значаја за Републику Србију“.